U organizacionom okviru francuskog Nacionalnog centra za naučna istraživanja (Centre National de la Recherche Seientifique. - CNRS) od 1983. godine deluje orijentalistički istraživački tim (GO-122 = administrativna šifra) okupljen oko makro-projekta „Prenošenje znanja u perifernom islam skom svetu" („La transmission du savoir dans le monde musulman peripheri- qu“). U sklopu ovog makro-projekta izučavaju se za sada četiri teme:
1. „Mistički (derviški) redovi"
2. „Ulema"
3. „Političko-religijski pokreti"
4. „Verski stručnjaci potekli iz lokalnog substrata (Les specialistes re- ligieux issus du substrat local"). Osnovno obeležje pristupa navedenim tema ma jeste izrazita interdiscipliniranost, koja leži u samim temeljima koncep cije na kojoj počiva srazmemo mlada, atipična i dinamična univerzitetska institucija Visoka škola za društvene nauke (Eeole des Hautes Etudes en Sci ences Sociales - EHESS), koja je akademsko i upravno sedište naučnoistraži- vačke jedinice GO - 122. „Nas ne interesuju naučne discipline, već naučni problemi", odgovorio je svojevremeno jedan od osnivača ove škole, veliki istoričar Žak Le Gof (Jacques Le Goff) na kritičku primjedbu, poteklu iz konzervativnih krugova „Stare Sorbone", o čudnom disciplinarnom
„koktelu" njene naučne strukture. Na projektu izučavanja „perifernog isla ma" sarađuju, dakle, stručnjaci različitih profila - istoričari, orijentalisti, et nolozi, politikolozi, muzikolozi, lingvisti itd. Svi oni, po pravilu, poseduju dvostruku islamističku kompetenciju koja podrazumeva poznavanje islamske civilizacije u jednom od njenih, uslovno rečeno, središnjih i stožernih vido va, arapskom, persijskom ili turskom, s jedne, i užu specijalizovanost za jed nu od regionalnih ili lokalnih „perifernih" kulturnih sfera, pri čemu je od ra zumljivo velikog značaj neophodna (više) jezička osobenost. Područje istra živanja dvostruko je omeđeno - geografskim i istorijskim granicama, koje su načelno jasno postavljene, ili u potrebnoj meri i fleksibilne. Središnja,
matična zona islamskog sveta, koja, prema manje-više prihvaćenom, prećutnom orijentalističkom konsenzusu, obuhvata arapske zemlje, Iran i Tursku, i na kojoj je tradicionalno usmeravano težište naučnog zanimanja, svesno je ostavljena po strani, a sistematska istraživačka pažnja posvećena je, za sada prevashodno u koordinatama četiriju naznačenih tematskih krugo va, tzv. „perifernim" delovima islamskog sveta, uključujući i krajeve u koji ma žive značajne muslimanske manjine područja islamske dijaspore). Trebali uopšte podsećati na to da, globalno uzevši, velika većina muslimana nastanjuje danas upravo tu zonu „perifernog" islama, određenje „periferni" ne nosi, naravno, nikakvu pežorativnu konotaciju."
Istraživanja se odvijaju kroz raznovrsne oblike kolektivnog rada i raz- mene naučnih informacija, uključujući i javne stručne i naučne skupove u sedam regionalno razvrstanih skupina saradnika, odnsno sekcija:
1. Daleki istok
2. Jugoistočna Azija
3. Indijski potkontinent
4. Centralna Azija. Kavkaz i tatarski krajevi na srednjoj Volgi.
5. Jugoistočna Evropa (sa Balkanom)
6. Zapadna Afrika
7 . Istočna Afrika
U istorijskom pogledu, pažnja je usredsređena na novije doba (peruides moderne et contemporaine), koje, zavisno od datog područja, počinje u drugoj polovini XVIII ili u XIX veku. Tokom modernog doba došlo je, naime, do pravog razmaha vaspitno-obrazovnih, nacionalnih i auto nomističkih pokreta, o čemu za sada postoje srazmemo lako dostupni izvori. Mnogi od njih su, međutim, skloni propadanju i nestajanju, pa ih treba na vreme obraditi.
Sve četiri teme oko kojih se trenutno okupljaju saradnici na makro- projektu „Prenošenje znanja u perifernom islamskom svetu" neosporno su aktualne, zanimljive i podsticajne i iz naše, jugoslovenske perspektive. Ovom prilikom biće, razumljivo, nešto više reći o radu na izučavanju društvene uloge i raznostrane delatnosti uleme ( ‘ulama) tzv. „perifernog išla- ma".
Prema uverenju koje se nepodeljeno iskazuje unutar celine istra živačkog tima, ovo je ujedno i najznačajnije područje dugoročnog angažo- vanja, a kao rezultat „višefaznog" kolektivnog rada većeg broja francuskih i stranih naučnika trebalo bi da nastane jednotomni Biografski leksikon uleme perifernog islamskog sveta od polovine XIX veka do naših dana (radni nas lov u početnoj fazi: Dictionnaire biographique des lulama du monde musul- man peripherique du milieu du XIX eme siedle a nos jours).
Leksikon je zamišljen kao zamašno enciklopedijsko delo, sa više od hiljadu biografskih odrednica, a trebalo bi da posluži kao svojevrsna dopuna Enciklopediji islama, neosporno najznačajnijem postojećem orijentalis tičkom priručniku na evropskim jezicima. Knjiga bi trebalo da bude istog formata (18x26,5 cm) kao i Enciklopedija islama, a tekst enciklopedijskih članaka biće, kao i u njoj , složen dvostubačno. Preliminarno je predviđeno da svaka od sedam obuhvaćenih geografskih zona „perifernog islama" bude zastupljena sa 100 do 150 odrednica, odnosno alima, a u slučaju izuzetno bo gate građe, maksimalno do 200. Prosečna dužina enciklopedijskog članka iz nosila bi oko dve stranice mašinopisa normalnog proreda, s tim što bi naj značajnijim ličnostima pripadale četiri stranice, a samo u iznimnim slučajevima i više od toga. Kao i za svaku drugu publikaciju enciklopedij skog tipa, ključno pitanje, koje je usredsređeno razmatrano tokom pripreme i početne faze rada, i koje trajno ostaje na dnevnom redu, jeste utvrđivanje kriterijuma za izbor ličnosti koje će biti uvršćene u Leksikon, izrada prve, ot vorene verzije alfabetara i kategorizacija alima prema relativnom značaju, od čega zavisi i približni broj redova teksta koji će svakom pojedinom od njih biti posvećen. Kao osnovna merila značaja doprinosa određenog alima usvo jeni su: inferentni domašaj njegovog učenja, a zatim brojnost učenika i sled- benika, učešće u stvaranju škola i neformalnih žarišta islamskog obrazova nja, broj i vrednost objavljenih radova, širina sfere uticaja, kao i posthumno uvažavanje i ugled. U obzir se ravnopravno uzimaju poučavanje usmenom i pisanom rečju, jer, kao što je poznato, a neretko se predviđa, za čitave pros trane zone „perifernog", pa i središnjeg islama, dominantne su odlike us mene kulture, a o još uvek rasprostranjenoj nepismenosti da i ne govorimo. Posle niza internih konsultacija i intenzivne razmene mišljenja među fran cuskim i stranim saradnicima, okupljenim oko projekta, kao i izrade većeg broja probnih idejnih rešenja strukture, kompozicije i grafičkog lika encik lopedijske odrednice, utvrđena su i u informativnom biltenu Lettre d’information (9,1989, 43-46) objavljena uputstva za autore tekstova u Lek sikonu, čiji je naslov unekoliko izmenjen (Instruction pour le Dictionnaire biographique des savants et grandes figures du monde musulman periphe- rique) i sada glasi Biografski rečnik učenjaka i velikih ličnosti perifernog is
lamskog sveta. Kao što se vidi, „izbegnuto" je ključno određenje uleme ‘ulama’, bez objašnjenja zbog čega je tako postupljeno, pa su moguća raz ličita nagađanja koja će dalji tok rada na projektu svakako otkloniti. Najvero- vatnije je određenu ulogu pri opredeljivanju da se Leksikonu donekle modif- ikuje i proširi naziv odigrala i bojazan da bi isticanje kolektiva (zbirne imenice) ulema, koji tradicionalno ima stabilizovanu, ali donekle i prekomer- no svedenu, terminološku vrednost u islamistici, moglo navesti na pomisao da su ovim biografskim enciklopedijskim priručnikom obuhvaćeni isključivo teolozi i islamski pravnici u najužem, specijalističkom smislu reći, što nika ko ne bi odgovaralo suštini čitave zamisli, kao i obuhvatnosti i višestranosti uloge uleme u životu islamskih društava. U prilogu ovog informativnog na pisa reprodukovan je integralni tekst uputstva, zajedno sa dve stranice ilus trativnih specimena enciklopedijskih članaka. Uveren sam da je više nego jasno da projekat izrade jednog biografskog leksikona uleme „perifernog is- lama“ iz mnogo razloga mora biti zanimljiv za jugoslavensku muslimansku zajednicu i da zaslužuje njenu punu pažnju. Štaviše, to je poduhvat koji se najneposrednije i najvitalnije tiče i jugoslovenske kulture u celini.
U islamskim zajednicama koje čuvaju i neguju svoje izvorne vrednosti i ne zanemaruju pozitivne aspekte viševekovne socijalne kultivisanosti, učeni ljudi i danas uživaju nepodeljeno visok i sasvim izuzetan ugled i poštovanje među svetom, iako njihov povremeno čemeran i preskroman im ovinski i egzistencijalni položaj, za koji svakako nisu odgovorna pokoljenja iskrenih vernika bez uticaja na poluge stvarne društvene moći, može privid no upućivati na suprotno. Ulema je, kao što smo imali priliku i na ovom naučnom skupu čuti, sačinjavala daleko najveći deo obrazovanog sloja mus limanskog društva, pa je prirodno bila i glavni generator idejnih, kulturnih i naučnih vrednosti, od kojih je uvek presudno zavisila ne samo ukupna intel ektualna klima određenog prostora i vremena, već i svekoliki razvoj društva.2)
To je već poodavno shvaćeno i u okviru savremene sociologije islama, pa se proučavanju mesta, strukture i delovanja uleme kroz istoriju islamskih zajednica poklanja naglašena pažnja. Tako je poznati holondski islamist J.H. Hramers, jedan od utemeljivača savremene sociologije islama, na XXII Međunarodnom kongresu orijentalista u Istanbulu 1951. godine, zalažući se za šire zasnivanje ove discipline, rekao i sledeće: „Lako uočljiv uticaj religije ispoljava se kroz postojanje klase znalaca religije; odnosno uleme, koja je nastala u vreme Umajada. To su duhovni vodiči islamskog društva; znatan
deo njih preuzima na sebe celokupno obrazovanje na svim nivoima, dok, s druge strane, služe i institucijama vlasti kao sudije ili, pak, sekretari (pisari). U širem smislu ovoj klasi mogu se priključiti i učenjaci koji se bave raz ličitim znanostima, kao što su filologija i leksikografija, pa čak i tzv.
„neislamskim znanostima" poput matematike i filozofije. Ovu klasu obrazu
ju predstavnici duhovne (= intelektualne) civilizacije overene religijom" (La sociologie de l ’Islam. Proceedings of the Twentysecond Congress of Orien- talists /held in Istanbul, september 15th to 22nd, 1951/, I, Istanbul, 1953, 91). Slično tvrdi i Franc Rozental (Franz Rosenthal), koji je posebnu studiju pos vetio konceptu znanja u islamskoj civilizaciji, pod rečitim naslovom Znanje u trijumfu (ili Trijumfujuće znanje engl. Knowledge Triumphant), gde čitamo: „Znalci /„ulama“/, bili su u očima bogoslova i pravnika, a docnije i u očima muslimanskih masa, pre svega predstavnici učenih slojeva, koji su kontrolisali celokupan verski život društva i građanske (civilne) aspekte njegovog političkog života. Pod time se, međutim, nije podrazumevalo puko poznavanje činjenica, već znanje koje je počivalo na naučno verifikovanim (dokazanim) epistemološkim osnovama" (Toržestvo znanija, Moskva, 1978, 234). U okviru naučne orijentalistike postoji, dakle, puna svest o stvarnom mestu sloja uleme u strukturi i funkcionisanju islamskih društava. O tome najubedljivije svedoči i projekat Biografskog rečnika, o kome govorimo.
Što se tiče uleme sa jugoslovenskog područja na osnovu dosadašnjih razmatranja i procena, pretpostavlja se da bi između pedeset i šezdeset njenih predstavnika moglo dobiti, na osnovu utvrđenih kriterijuma, rmesto u Bio grafskom rečniku. Konačan alfabetar još uvek nije urađen, pa je svaka suges tija dobrodošla. Za sada je, u radnom smislu, ustanovljeno pet kategorija ali- ma, prema relativnom značaju koji, naravno, sem kod onih najviđenijih i najglasovitijih, nije nimalo lako objektivno odrediti. Primera radi, recimo da će najviše mesta u Leksikonu (za sada se veruje dva stupca enciklopedijskog teksta) verovatno pripasti ličnostima kao što su Safvet-beg Bašagić (1870- 1934), Mehmed Handžić (1906-1944). Ali Fehmi Džabić (1853-1918) - o kome, inače, već postoji tekst u Enciklopediji islama, Džemaludin Čaušević (1870-1938), a zatim Šukrija Alagić (1881-1936), Tajib Okić (1902-1977)
Šaćir Sikirić (1893-1966), Kasim Dobrača (1910-1979), Fehim Spaho (1877- 1942), Muhamed Seid Serdarević (1882-1918) itd. Tu su, potom, i ugledni šejhovi, poput Mahćija, Numanagića, Ćazim-babe Bakalija, Hadžiabdića itd. Od domaćih poznavalaca kulturno-istorijske problematike jugoslovenskog islama, odnosno zajednice muslimana Jugoslavije i od njihove spremnosti da se na odgovarajući način pridruže naporima saradnika okupljenih oko pro jekta Biografskog rečnika, umnogome će zavisiti konačni rezultat i reprezen- tativnost jugoslovenske komponente tog vrednog i korisnog priručnika.
Dozvolite mi da na kraju, ohrabren konstruktivnom atmosferom i vi sokim stručnim i naučnim nivoom većine sadržajnih i zanimljivih saopštenja, što su, bar po mom utisku, osnovne karakteristike ovoga skupa, iznesem jed nu molbu i jedan predlog, ili, tačnije ideju za razmišljanje.
Molba: Molim da mi se lično, u pisanoj formi, upute predloži i suges tije u vezi sa Biografskim rečnikom. Po mogućnosti, dobro bi bilo da onaj ko to želi ukaže ne samo na imena uleme koja bi trebalo uvrstiti u Leksikon, već i na redosled po značaju.
Ideja: U poslednje vreme ponovo se počinje govoriti o potrebi posto janja posebnih nacionalnih kulturnih institucija Muslimana u Jugoslaviji, os obito u Bosni i Hercegovini, kako bi se, navodno, stvorili uslovi za razgra- ničavanje verske i nacionalne sfere, za koje se s razlogom tvrdi da se u velikoj meri preklapaju i prožimaju. O tome se ovde ne bih izjašnjavao, jer se, s jedne strane, ne smatram za to pozvanim, a, osim toga, reč je o značajnom pitanju koje je van tematskog kruga obuhvaćenog ovom našom halkom.
Ako je, međutim, o institucijama reč, podsetio bih da one ne moraju imati isključivo oblik zvanično osnovane ustanove smeštene u neku zgradu, sa obaveznom administracijom i, pošto je o kulturi zbor, verovatnim finan- sijskim i drugim nedaćama. Smatram da bi bilo celishodno, upravo sa nacio nalnog muslimanskog stanovišta, koje nužno do određene mere konstitutivno podrazumeva i versko, razmisliti o projektu izrade jednog Muslimanskog bi ografskog leksikona ili Biografskog leksikona (jugoslovenskih) Muslimana (postoji, kao što znamo, Hrvatski biografski leksikon). Nosioci takvog slože nog i odgovornog posla mogle bi biti institucije kao što su ANU BiH, Istorij- ski institut, Orijentalni institut, Islamski teološki fakultet i slične, uz podra- zumevanu jugoslovensku saradnju. Naučnih i stručnih snaga ima, što poka zuje, bar kad je jedna oblast u pitanju, i ovaj skup, a društvena i kulturna opravdanost takvog, u najboljem smislu te reći konstruktivnog nacionalnog poduhvata mislim da je van svake sumnje. Duboko sam uveren da ulazimo u vreme kada će se, na osnovu objektivne, stručne i svestrane procene svojih zasluga za muslimansku naciju, ali i za demokratsku jugoslovensku zajedni cu, u istoj knjizi naći, na primer, Safvet-beg Bašagić, Mersad Berber, Dže- mal Bijedić, Musa Ćazim Ćatić, Asim Ferhatović, Džemaludin Čaušević, Asim Kurjak, Ademaga Mešić i, recimo, Emir Kusturica. Takva knjiga bila bi prava nacionalna institucija, a ja svesrdno glasam upravo za takve institu cije.
L ’auteur présente l’operation majeure de l ’equipe de chercheurs qui au sein du CRNS (Paris) étudié „la transmission du savoir dans le monde mu sulman périphérique". Les travaux collectifs sont organises autour de quatre thèmes: les ordres mystiques, les oulémas (‘ulamâ), les mouvements politi co-religieux, et les spécialistes religieux issus du substrat local. Les reche rches par la pluridisciplinarité tandis que le domaine couvert se définit par une double limitation géographique et historique. Laissant de côte le centre du monde islamique, on étudié tous les autres pays musulmans en se limitant aux périodes moderne et contemporaine.
Le Dictionnaire biographique, qui sera rédigé en collaboration avec de nombreux spécialistes français et etrangers, groupera plus de mille notices biographiques. Il est concu comme un complément a l’Encyclopedie de l’Islam et se présentera sous la forme d’un volume de même format, en deux colonnes d’environ 400 pages. L ’auteur présente le projet en detail et signale son importance pour les musulmans yougoslaves dont les spécialistes sont invites a collaborer activement a sa réalisation.
